tvojemojeoboje

Fleka na novim Pradinim cipelama

anastasia777555 | 01 Februar, 2017 05:04

Fleka na novim Pradinim cipelama Draga tetka, nisam ti se dugo javljala.Znam da nemaš mobilni,ne čitaš novine, niti pisma otkad te glaukom odveo u mrak.Ja ću svejedno ovo da ti napišem,a mozda i pošaljem preporučeno. Videle smo se baš davno, pre pet godina kod tebe nakratko, ono kad je Milutin strikov išao za Ameriku. Sećam se živo svakog trenutka i sada. Sedela si u ćošku svoje udžerice ,kraj šporeta na drva ,razdrndanog do raspadanja.Vratašca na šporetu otvorena, na polomljenoj ploči krčkala se cicvara. Sedila sam preko puta tebe, na niskoj drvenoj klupici .Nervozna i nestrpljiva,u oblaku dima, dok me je maskara štipala za oči. Tiho si pričala,sebi u bradu,u rukama pletivo.Želela sam da što pre završim tu posetu jer mi je sve to siromaštvo u kojem si živela bilo mučno i teskobno.Kao da sam se plašila da ću ga i ja,svakim novim udahom , zalepiti za svoju sreću i svoju sudbinu. Cicvara je pljuckala masne kapljice po šporetu i jedna mene dokači po licu .Obrisala sam se nadlanicom,popravila puder i osmehnula ogledalu.Nečujno sam uzdahnula,malo se izmakla od šporeta i sela,skoro na ćošak klupice, ne dotičući jastuče sto mi dade da mi ne bude hladno.Tada pade jedna kapljica cicvare na moje nove Pradine cipele ,i tu pukoh. Nerado se sećam tog besa.Istrčala sam iz kuhinjice ,psujući ...sve redom, cicvaru, šport na drva, začadjene zidove, klupu na kojoj sam sedela,zgužvanu haljinu na bretele, koju sam ionako skupo platila. Komšinica Draginja me tešila pred kućom,grleći me uplakanu , a preko mog ramena tražila neki znak ,objašnjenje , šta se to desilo.Akcija zvana mrlja na Pradinim cipelama podigla je na noge strinu i komšinicu Nadu. Strina Jelica je pokušala sa sodom bikarbonom,pa pepelom,pa na to sve sokom od limuna i ispiranje bunarkom vodom. Fleka se nekako povukla,sramno se krijući od svih.Ti se nisi pomerila,ostala si sedeći kraj šporeta, mašući samo glavom , bez reči. Rekoh,fleka se tako naizgled povukla, ja se nekako smirila i otišla. E, ali samo naizgled... jer i ne vidi se ona, ovako, golim okom.Ali ,kad god obujem ove cipele ,ona fleka ispliva na površinu , i ceri mi se podmuklo u lice, i probudi mi sram. Evo i sada,dok hodam po gradu,u tim cipelama,crvenim pri pomisli šta sam sve tada rekla.I zaklela se da neću vise dolaziti u tu sirotinju. Ma znaš da sam bila prgave naravi ,na tajka,kad popucam, sve pršti.Mlada,puna energije,da preskočim zidove,da srušim mostove da uštinem oblake. Nekako sam se i ja smirila , u zadnje vreme.Sve sada oko Miška trčim.Dok mi je dete na dijalizi, ja tako šetam gradom, gledam izloge,setim se ponečega i plačem...